![Power source - Memory Bubble](https://i.ytimg.com/vi/bO5IT_yvvB8/hqdefault.jpg)
Садржај
- Дефиниција - Шта значи Буббле Мемори?
- Увод у Мицрософт Азуре и Мицрософт Цлоуд | Кроз овај водич научићете о томе шта се рачуна у облаку и како вам Мицрософт Азуре може помоћи да мигрирате и покренете посао из облака.
- Техопедија објашњава Буббле Мемори
Дефиниција - Шта значи Буббле Мемори?
Мембрана са мехурићима је врста нехлапљиве меморије која користи танки слој магнетног материјала који држи мале магнетизоване области познате као мехурићи или домени, а који могу да складиште по један бит података. Магнетни материјал је распоређен у паралелне трагове где се мехурићи могу кретати дуж дејства спољног магнетног поља. Буббле мемори била је обећавајућа технологија током 1980-их, нудећи сличну густину хард дисковима и сличне перформансе као основна меморија, али велики напредак и на хард диску и на полуводичким меморијским чиповима гурнуо је меморију са мјехурићима у сјене.
Меморија мехурића позната је и као магнетна мембрана са мехурићима.
Увод у Мицрософт Азуре и Мицрософт Цлоуд | Кроз овај водич научићете о томе шта се рачуна у облаку и како вам Мицрософт Азуре може помоћи да мигрирате и покренете посао из облака.
Техопедија објашњава Буббле Мемори
Меморисање мехурића изумио је у Белл Лабс 1970-их Андрев Бобецк који је такође радио на магнетној меморији и твистор меморији. Оба пројекта су заправо довела Бобека до памћења балона. Користећи ортоферриту и магнетне материјале који се користе за твистор меморију, и чувањем података у закрпама, а затим применом магнетног поља на цео материјал, ове закрпе би се могле смањити у малене кругове које Бобецк назива мјехурићима. Ови мехурићи се померају са једне ивице на другу преко „трагова“, а затим се на другој ивици читају помоћу конвенционалног магнетног пикапа. Ови мехурићи су такође били врло мали у поређењу са доменима у савременим медијима, попут магнетне врпце, што наговештава могућност већих густина.
Због својих својстава - има дискове за складиштење са густином сличном чврстим дисковима, али са перформансама језгрене меморије - планирано је да буде следећа генерација опште меморије која може да испуни и примарне и секундарне улоге за складиштење. Међутим, технологија се није развијала довољно брзо, а процес производње је и даље скуп и компликован. Надјачали су га хард дискови и полуводичка меморија. Мембрана са мехурићима више није била произведена и продата у року од 10 година од свог развоја, јер су је 1980-их заменили ХДД и ДРАМ.