Управљачки програм виртуалног уређаја (ВкД)

Садржај

• Дефиниција - Шта значи покретачки програм виртуелних уређаја (ВкД)?
• Увод у Мицрософт Азуре и Мицрософт Цлоуд | Кроз овај водич научићете о томе шта се рачуна у облаку и како вам Мицрософт Азуре може помоћи да мигрирате и покренете посао из облака.
• Тецхопедиа објашњава покретач виртуелних уређаја (ВкД)

Дефиниција - Шта значи покретачки програм виртуелних уређаја (ВкД)?

Управљачки програм виртуалног уређаја (ВкД) је погонитељ софтверског уређаја који опонаша хардвер и друге уређаје тако да више апликација које раде у заштићеном режиму могу приступити хардверским каналима прекида, хардверским ресурсима и меморији без изазивања сукоба. Вкд је заменио Виндовс Дривер Модел (ВДМ) и сада је застарео.

Увод у Мицрософт Азуре и Мицрософт Цлоуд | Кроз овај водич научићете о томе шта се рачуна у облаку и како вам Мицрософт Азуре може помоћи да мигрирате и покренете посао из облака.

Тецхопедиа објашњава покретач виртуелних уређаја (ВкД)

Рачунални хардвер захтева начине комуникације и управљања, како би уређаји и / или хардверске компоненте приступали једни другима на контролисан начин, обично под контролом комбинације БИОС-а и оперативног система који раде. У софтверу су ове методе дефинисане као управљачки програми уређаја, који се састоје од кода који апликација може користити за приступ хардверу или спољним софтверским ресурсима. Дизајниран за употребу у више задацима оперативних система као што је Мицрософт Виндовс, управљачки програм уређаја управља менаџер управљачког програма за оперативне системе (ВДДМ) и деле га апликације које покрећу унутар тог кернела. Да би покренуо наслијеђене ДОС апликације у старијим верзијама Мицрософт Виндовс-а, кернел ствара виртуелну машину (ВМ) у којој се покреће наслијеђена апликација. Део ограничења ДОС-а је тај што је он дао потпуну контролу хардвера софтверским апликацијама које раде. То је значило да покретање неколико ДОС апликација под више задатака оперативног система може створити сукобе када је у питању приступ уређајима. Није било дозвољено дељење хардверских уређаја у већини стандардних ДОС апликација, па је уведен покретачки програм виртуелног уређаја (ВкД) да спречи сукобе с приступом уређају. ВкД је проследио захтеве за прекид и меморију до језгре, који је заузврат доделио ресурсе по потреби, увек осигуравајући да само једна нит захтева може у било којем тренутку приступити једном каналу прекида било којег уређаја. Ово је требало да обезбеди рад у заштићеном режиму, при чему се сва имовина апликације води унутар (меморије) љуске. У ВМ-у је ВкД био део интерфејса између Виндовса и те љуске. Управљачки програм виртуалног уређаја (ВкД) налазио се између наслијеђене апликације и оперативног система за више задатака, нудећи низ функција попут динамичке додјеле меморије, омогућавајући приступ мрежним уређајима, уређајима за похрану или сигурносним копијама. Без обзира на хардверски или софтверски уређај с којим је најстарија апликација потребна за комуникацију, радње су изведене преко ВкД-а, који би имао одређена правила извршења, а контролише их оперативни систем. ВкД је заменио модел Виндовс Дривер ВДМ са системима Виндовс 2000, НТ и новијим издањима.