Садржај
- Дефиниција - Шта значи аутоматско програмирање?
- Увод у Мицрософт Азуре и Мицрософт Цлоуд | Кроз овај водич научићете о томе шта се рачуна у облаку и како вам Мицрософт Азуре може помоћи да мигрирате и покренете посао из облака.
- Тецхопедиа објашњава аутоматско програмирање
Дефиниција - Шта значи аутоматско програмирање?
Аутоматско програмирање је врста рачунарског програмирања где програмски код аутоматски генерише други програм на основу одређених спецификација.
Написан је програм који пише више кода, који се затим наставља и креира више програма. На неки се начин преводиоци могу сматрати аутоматским програмима, а језик високог нивоа који преводе у језик нижег нивоа је спецификација.
Увод у Мицрософт Азуре и Мицрософт Цлоуд | Кроз овај водич научићете о томе шта се рачуна у облаку и како вам Мицрософт Азуре може помоћи да мигрирате и покренете посао из облака.
Тецхопедиа објашњава аутоматско програмирање
Аутоматско програмирање није увек значило стварање програма другог програма. Његово значење је временом еволуирало.
У четрдесетим годинама 20. века то је значило аутоматизацију ручног процеса штанцања папирним тракама који су били програми машина за бушење карата.
Касније је то значило превођење програмских језика високог нивоа, као што су Фортран и АЛГОЛ, у машински код ниског нивоа.
Тренутно постоје две врсте које се сматрају аутоматским програмирањем:
-
Генеративно програмирање: Ово се обично дешава у данашњем програмирању где се стандардне библиотеке користе за побољшање ефикасности и брзине програмирања. На пример, у Ц ++, функција цоут је део стандардне библиотеке, а преводилац једноставно испоручује код за цоут током компилације. Програмеру није потребно да га поново имплементира или чак мора да зна како то функционише.
-
Стварање изворног кода: Изворни код се генерише на основу модела или предлошка који се израђују помоћу програмског алата или интегрисаног развојног окружења (ИДЕ). Добар пример је Гоогле / МИТ Апп Инвентор где корисници једноставно требају да превуку и испусте функције које желе, а затим да их визуелно повежу једна са другом како би могли да дефинишу како апликација функционише, а да притом икада не упишу ниједну линију кода. Генератор изворног кода ће затим генерисати код на основу тога како су компоненте повезане у предлошку који је креиран.