Садржај
- Дефиниција - Шта значи хлапљиво складиштење?
- Увод у Мицрософт Азуре и Мицрософт Цлоуд | Кроз овај водич научићете о томе шта се рачуна у облаку и како вам Мицрософт Азуре може помоћи да мигрирате и покренете посао из облака.
- Техопедиа објашњава хлапљиво складиштење
Дефиниција - Шта значи хлапљиво складиштење?
Хлапљиво складиштење је врста рачунарске меморије која треба енергију за очување похрањених података. Ако је рачунар искључен, све што је сачувано у испарљивој меморији уклања се или брише.
Сва меморија са случајним приступом (РАМ), осим ЦМОС РАМ-а који се користи у БИОС-у, је променљива. РАМ се обично користи као примарна меморија или главна меморија у рачунарским системима. Пошто примарно складиштење захтева екстремну брзину, углавном користи хлапљиве меморије. Због хлапљиве природе РАМ-а, корисници често морају да сачувају свој рад на неиспарљивом сталном медијуму, попут тврдог диска, како би избегли губитак података.
Хлапљиво складиштење је такође познато као испарљива меморија или привремена меморија.
Увод у Мицрософт Азуре и Мицрософт Цлоуд | Кроз овај водич научићете о томе шта се рачуна у облаку и како вам Мицрософт Азуре може помоћи да мигрирате и покренете посао из облака.
Техопедиа објашњава хлапљиво складиштење
Постоје две врсте хлапљивих РАМ-а: динамичка и статичка. Иако су обе врсте потребне непрекидне електричне струје за правилно функционисање, постоје и неке важне разлике.
Динамичка РАМ меморија је веома популарна због своје исплативости. Ако рачунар има 1 гигабајт или 512 мегабајта РАМ-а, спецификација описује динамичку РАМ меморију (ДРАМ). ДРАМ чува сваки залога информација у различитом кондензатору унутар интегрисаног кола. ДРАМ чиповима је потребан само један кондензатор и један транзистор да би спремили сваки бит информација. То га чини ефикасним и јефтиним.
Главна предност статичке РАМ-а (СРАМ) је у томе што је он много бржи од динамичке РАМ-а. Његов недостатак је висока цена. СРАМ-у није потребно континуирано електрично освежавање, али и даље му је потребна стална струја да би се одржала разлика у напону. Генерално, СРАМ-у је потребно мање енергије него ДРАМ-у, иако се захтеви за напајањем разликују у зависности од брзине такта рачунара. У умереним брзинама СРАМ обично захтева само делић снаге коју користи ДРАМ. У празном ходу су потребе за напајањем статичке РАМ-а ниске. Сваки појединачни бит у статичком РАМ чипу треба ћелију од шест транзистора, док динамички РАМ-у требају само један кондензатор и један транзистор. Као резултат тога, СРАМ није у могућности да испуни могућности складиштења ДРАМ породице.
СРАМ се најчешће користи у мрежним уређајима, као што су прекидачи, рутери, кабловски модеми, итд. За међуспремништво пренесених информација.
Физичка структура и електронска својства испарљиве меморије чине га бржим у поређењу са електро-механичким уређајима за складиштење података као што су хард дискови, што га чини идеалним кандидатом за главни облик меморије рачунара.
Што се тиче сигурности, испарљива меморија је веома сигурна јер не задржава никакве записе након уклањања напајања, тако да није могуће поправити никакве податке. Међутим, ово је мач с два оштрица, јер се сви подаци изгубе ако дође до прекида напајања.